Saveti za prevenciju i lečenje

 

Povišeni krvni pritisak

Povišeni krvni pritisak ili arterijska hipertenzija hronična je bolest i ključni faktor kardiovaskularnog rizika, a javlja se kada je pritisak krvi na krvne sudove veći od normalnog. Povišeni krvni pritisak dovodi do promena krvnih sudova, što može uzrokovati oštećenja mozga, srca, bubrega i velikih krvnih sudova. Pri određivanju vrednosti krvnog pritiska razlikuju se sistolni (gornji) pritisak i dijastolni (donji) pritisak. Hipertenzija se definiše kao trajno povišenje sistolnog krvnog pritiska iznad 140 mmHg i/ili dijastolnog iznad 90 mmHg.

Hipertonia_2_site

 

Povišeni krvni pritisak ne boli i osobe u početku uglavnom ne primećuju nikakve smetnje. Kako je reč o ozbiljnoj bolesti, zdrave osobe treba periodično da kontrolišu vrednosti krvnog pritiska, a posebno osobe u čijoj porodici ima osoba sa hipertenzijom ili bubrežnim bolestima, zatim osobe sa povišenom telesnom masom, povišenim nivoom masnoća u krvi, osobe koje boluju od šećerne bolesti ili bolesti štitne žlezde.

SAVET VIŠE:
Povišeni krvni pritisak može se regulisati usvajanjem zdravih životnih navika – zato se svim osobama kojima je dijagnostikovan povišeni krvni pritisak savetuje prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost, smanjenje konzumiranja alkoholnih pića, pravilna ishrana, kao i izbegavanje stresa.

Oblici hipertenzije
Povišeni krvni pritisak utvrđuje se nakon nekoliko merenja u periodu od nekoliko nedelja ili meseci. Svakoj osobi se individualno postavlja dijagnoza povišenog krvnog pritiska u zavisnosti od stanja organizma, ali može se reći da vrednosti od 140/90 do 159/99 mmHg ukazuju na blagu hipertenziju, vrednosti od 160/100 do 179/109 mmHg umerenu, a više vrednosti od ovih znak su teške hipertenzije. Osim merenja pritiska, rade se i pregledi srca, krvnih sudova, bubrega, zatim određivanje hormona nadbubrežne i štitne žlezde.

Važno je promeniti životne navike
Lečenje hipertenzije zavisi od vrednosti pritiska, drugih pridruženih bolesti ili stanja organizma. Lečenjem treba održavati ciljni pritisak, a lekar u dogovoru sa svakim pacijentom određuje koja je to vrednost.

Ako je povišenje pritiska blago i ako nema pridruženih bolesti, bolesnik se može lečiti samo promenom životnih navika, koje uključuju:
• Prestanak pušenja, jer pušenje povećava krvni pritisak i ubrzava rad srca, sužava krvne sudove, a deluje i štetno na disajne puteve, sistem organa za varenje i mozak.
• Smanjenje unosa alkohola na 1dl vina ili manje od 0,3 dl žestokog pića dnevno, može smanjiti sistolni pritisak za 3 mmHg i dijastolni za 2 mmHg.
• Smanjenje unosa soli za samo tri grama dnevno smanjiće komplikacije hipertenzije za 30% jer smanjuje količinu telesne tečnosi izvan ćelije. Dozvoljeni unos soli je do 5 g na dan.
• Uvođenje pravilne ishrane podrazumeva smanjenje povećane telesne mase na poželjni ITM (indeks telesne mase) 19 – 25, a svako smanjenje prekomerne mase za 5 kg smanjuje sistolni pritisak za 4,4 mmHg i dijastolni za 3,5 mmHg. Pravilna ishrana znači uzimanje manjih količina hrane koja sadrži veće količine celih žitarica, povrća i voća, zatim manje količine crvenog mesa, masnoća i šećera. Naučno je dokazana efikasnost mediteranske ishrane i DASH dijete.
• Redovno bavljenje fizičkom aktivnošću, prilagođeno osobi, može smanjiti sistolni pritisak za 3,8 mmHg i dijastolni za 2,6 mmHg. Važne su aerobne aktivnosti poput trčanja, brzog hodanja, vožnje bicikla ili plivanja, tri do četiri puta nedeljno, u trajanju od barem pola sata.
• Uvođenje tehnika opuštanja za ublažavanje posledica svakodnevnog stresa.

Lečenje hipertenzije lekovima
Povišeni krvni pritisak leči se i lekovima koji se nazivaju antihipertenzivi, a koji deluju različitim mehanizmima na sniženje krvnog pritiska. Važno je da se pacijent tačno pridržava uputstva za upotrebu leka, da samoinicijativno ne smanjuje doze i ne prekida uzimanje leka. Potrebno je vreme da bi se ustanovila potrebna kombinacija lekova i njihova doza za postizanje željenog efekta smanjenja krvnog pritiska.

VREDNOSTI OD 140/90 DO 159/99 MMHG UKAZUJU NA BLAGU HIPERTENZIJU, VREDNOSTI OD 160/100 DO 179/109 MMHG NA UMERENU, A VIŠE VREDNOSTI OD OVIH ZNAK SU TEŠKE HIPERTENZIJE.

Hipertonia_site

Kako pravilno izmeriti krvni pritisak?
Krvni pritisak se kontroliše baždarenim meračem pritiska.
• Kad kod kuće sami želite izmeriti pritisak, učinite to između 6 i 9 sati i između 18 i 21 sat.
• Pritisak se meri na ruci na kojoj su prethodno izmerene više vrednosti. Neposredno pre merenja treba izbegavati pijenje kafe i pušenje, isprazniti bešiku, zatim se tokom pet minuta opustiti i umiriti.
• Podlakticu ruke na kojoj se meri pritisak treba položiti na stabilnu podlogu.
• Manžetnu merača pritiska treba postaviti u visini srca, sedeti leđima naslonjenim na naslon stolice i ne prekrštati noge.

UKOLIKO VAM JE POTREBAN DODATNI SAVET – ZAPOSLENI U UNIPROM M APOTEKAMA RADO ĆE ODGOVORITI NA SVA VAŠA PITANJA O HIPERTENZIJI, LEKOVIMA KOJIMA SE LEČI I O DOBRIM NAVIKAMA KOJIMA SE HIPERTENZIJA MOŽE REGULISATI.

Tekst i slike preuzeti su sa sajta BETTY apoteka.